Orijentacija: preduslov za donošenje odluka u saobraćaju

Jedan od vrlo bitnih faktora bezbednosti u sabraćaju je orijentacija vozača i to ne ona žargonska, već stvarno stečena rutina kojom se ovladava procenama vremena i prostora. U suštini,  ovo je i najbitniji preduslov za donošenje odluka od kojih zavisi bezbedna vožnja kao i životi učesnika u sabraćaju.

Orijentacija u vremenu

Vrlo bitna stavka za svakog vozača je da zna pravilno da proceni vreme, i da na osnovu toga izvrši radnje koje utiču na kretanje vozila. Primera radi, procena koliko je vremena potrebno za uključenje sa sporednog na glavni pravac, ulazak u raskrsnicu, vremena za koje će završiti preticanje ukoliko proceni da je bezbedno isto započeti i slično predstavlja preduslov za određene radnje prilikom upravljanja vozilom.

Pogrešna procena vremena može dovesti do nepreduzimanja, ili preranog preduzimanja radnji koje mogu dovesti do saobraćajnih nesreća.

Procena vremena je složena kategorija koja podrazumeva da vozač isplanira ne samo svoje vreme potrebno da pređe određenu razdaljinu, već i isto to kada su u pitanju drugi učesnici u saobraćaju u datoj situaciji. U tu procenu potrebno je ukalkulisati i rezervno vreme, odnosno vremenski period koji je potreban da se preduzmu određene radnje ukoliko dođe do nepredviđene situacije.

Primera radi, ukoliko se vozač uključuje u kružni tok, mora proceniti za koje vreme vozilo kojim upravlja može da bude na željenoj maršuti, koliko vremena treba vozilu iz susednog pravca da bi se on bezbedno uključio, i pri tom i vreme, ako recimo vozilo iz suprotnog pravca primeni brzinu kretanja.

Ili, prilikom preticanja, potrebno je proceniti vreme za koje može bezbedno izvršti preticanje, vreme za koje se može vratiti u svoju traku nakon preticanja, i rezervno vreme ukoliko vozilo koje pretiče, ili vozilo iz istog, ili suprotnog  pravca promene brzinu kretanja.

Orijentacija u prostoru

Orijentacija u prostoru je, takođe vrlo važna, i pri tom kompleksna komponenta bezbednog upravljanja vozilom. Složenost prostorne orijentacije ogleda se u tome što vozač mora biti svesno orijentisan po više pravaca, i na putu, i na putnom okruženju. Na prvom mestu vozač mora da oseća prostor koji na kolovoznoj traci zauzima gabaritim svog vozila.

Ova vrsta orijentisanosti znači da se mora imati osećaj za dužinu, širinu i visinu sopstvenog vozila, zatim orijetisanost prema gabaritima ostalih vozila na svojoj i suprotnoj kolovoznoj traci, prema pešacima i objektima duž, i na kolovoznoj traci ( saobraćajni znaci, izbočine, ili rupe na kolovozu i slično). Svako vozilo do onog kojim vozač upravlja smatra se prostornom preprekom i vrlo je bitno  biti svestan gabarita kao i širine slobodnog prostora koji, u stvari daje mogućnost za pravilno i bezbedno  manevrisanje.

Orijentacija u prostoru znači i da vozač mora biti orijentisan i prema terenu, učesnicima u saobraćaju, putu, saobraćajnoj signalizaciji kao i objektima pored kolovoza. Ono što se često dešava jeste da deo orijentacije u prostoru tokom vremena, u istoj maršuti, bude zanemaren rutinom, kao što je to slučaj kada, recimo svaki dan istim putem idemo na posao i deo uslova koji određuju ovu orijetaciju naučimo napamet.

U tom slučaju koncentracija popusta i vozilom se upravlja rutinski, a svaka, čak i najmanja promena uslova u odvijanju saobraćaja može skupo da košta. Saobraćajne nesreće u ovim, rutinskim maršutama, po nekim podacima su učestalije nego kada se vozač kreće potpuno novom maršutom.

Ometači i koncentracija

Na orijentaciju u prostoru često utiču i  faktori koji se nazivaju ometačima. Tu spada sve ono što vozaču odvraća pažnju kao što je traženje putokaza, svetleće reklame i reklami panoi, policijska patrola, zanimljiva marka automobila ili ponašanje pešaka koje odstupa od uobičajenog… Svaki činilac pa čak i nesavesno ponašanje vozača tokom upravljanja koji prouzrokuje rasipanje pažnje spada u ometače.

Koncentarcija vozača tokom upravljanje vozilom u dužem vremenskom periodu na jednoj maršuti normalno opada kako prolazi vreme i to je jedan od uzroka koji može dovesti do oslabljene orijentisanosti u vremenu i prostoru.

Preporuka za sve vozače jeste da nakon položenog vozačkog ispita, usavršavajući svoje vozačke veštine posebnu pažnu usmere ka tome da steknu rutinu kojom ovladavaju osnovnim činiocima orijentiisanosti.

Svest o sopstvenoj odgovornosti za bezbednost u saobraćaju jeste najbolji motiv da vozač svu svoju pažnju usmeri na pravilno upravljanje vozilom kao i punu brigu za ostale učesnike u saobraćaju.