Raditi na sebi do statusa dobrog vozača

Želja za vozačkom dozvolom podrazumeva učenje, sticanje veštine i ulaganje sopstvenih kapaciteta u sticanje iskustava kojim biste došli do “titule” dobrog vozača. Učenjem saobraćajnih propisa, pravila, upravljanja vozilom što je put koji vodi ka dobijanju dozvole je samo prvi korak u procesu kojim se postaje vozač.

Pored toga što se tokom kasnijeg vozačkog staža ne zaboravlja ono što se nauči u auto školi: tri pogleda pre uključivanja pokazivača pravca, ili česta vizuelna provera komandne table, potrebna je i svest o tome da ste za upravljač stavili samog sebe. To znači da u saobraćaju učestvujete sa svim svojim ličnim karakteristikama, sposobnostima i stavovima.

Da li sam (odgovorno) svestan svojih sposobnosti

U odnosu na sve ostale životne aktivnosti, upravljanje motornim vozilom je specifično po tome što startovanjem automobila aktivirate i rizik za svoj i tuđi život. Sposobnosti: mentalne, perceptivne i psihomotorne su vrlo bitan deo karakteristika ličnosti vozača.

Istina je da se na lekarski pregled ide prilikom upisa u auto školu, a pozitivna mišljenja lekara o vašim sposobnostima nisu nepromenjljiva kategorija. Sve ono što ste dužni da uradite tokom vožnje, a što utiče na vašu i tuđu bezbednost zavisi od sposobnosti. I pre nego što položite vozački ispit iskusili ste da u sposobnosti fleksibilna kategorija zavisna i od okolnosti kao što su trenutno zdravstveno stanje, umor, previše jela, kofeina, alkohola, i slično.

Recimo čovek koji odlično vidi može napraviti saobraćajnu nezgodu jer nije na vreme spazio i reagovao na crveno svetlo iz razloga što je iza njega nedovoljno sna usled gledanja filma do duboko u noć. Ovakvih primera ima bezbroj, a percepcija trenutih sposobnosti može biti presudna u odluci da li ćete preuzeti rizik za učešće u saobraćaju. Naravno da se preporučuje da bilo kakva promena sposobnosti koja može biti rizična za vas i druge bude putokaz ka taksi, ili stanici javnog prevoza.

Čovekove sposobnosti se menjaju u skladu sa godinama, i tu takođe treba reagovati. Slabljenje vida, sluha, ili bilo koje druge sposobnosti signal je da treba preduzeti odgovarajuće radnje. Pored toga što će vam biti lakše funkcionisati u redovnim životnim akivnostima krajnje je odgovorno obratiti se i lekaru sa pitanjem “da li pod novim okolnostima mogu da vozim automobil”?

Promena dioptrije na naočarima, upotreba slušnog aparata, ili izbegavanje upravljanja vozilom pod uticajem lekova koji smanjuju psihomotorne sposobnosti smatra se odgovornom reakcijom koja, kada je saobraćaj u pitanju, može spasiti vaš i tuđi život.

Stavovi kao kriterijum za vrednovanje “dobrog vozača”

Sistem vrednosti koji određuje naše reakcije u odnosu na spoljna zbivanja vrlo su bitan deo ponašanja vozača u saobraćaju. Ono što se u narodu kaže: tek za volanom čovek pokazuje svoje pravo lice, zapravo je i manifestacija naših stavova. Poznavanje saobraćajnih propisa je preduslov da se dobije vozačka dozvola, a odnos prema naučenom u kasnijoj vozačkoj karijeri stvar je našeg stava.

Shvatanje važnosti saobraćajnih pravila i propisa prvi je korak ka njihovom apsolutnom poštovanju i tu ne bi trebalo da bude presudan lični momenat. Na žalost veliki broj nesreća dešava se upravo zbog toga što vozači dozvoljavaju delu svoje ličnosti da prenebegne obavezno.

Preticanje preko pune linije recimo, nepoštovanje signalizacije, ili ograničenje brzine nisu ništa drugo nego deo našeg stava da imamo pravo na nepoštovanje, vrlo često zaboravljajući da se time ugrožavaju životi učesnika u saobraćaju. Netolerantan odnos prema pešacima, drugim učesnicima u saobraćaju takođe spadaju u negativne stavove koji nisu poželjni na putevima, i nikako ne mogu deo kvaliteta jedne ličnosti.

Veliki deo naših stavova uslovljen je vaspitanjem i usvajanjem obrazaca vrednosti u sredini u kojoj se krećemo. Odluka da li ćemo se savesno odnositi prema propisima kojima se štite životi na putevima ne bi trebalo da bude posledica trenutne emotivne reakcije već odraz kvaliteta ličnosti, samosvesnog i principijelnog vozača koji sa primerenom saobraćajnom kulturom, čak i bez perfektne veštine upravljanja vozilom zaslužuje epitet dobrog vozača.

Svesnost sopstvenog temperamenta, načina reagovanja na određene situacije treba da bude vodič za usvajanje načina ponašanje za volanom kojima spadamo u red primerenih učesnika u sobraćaju.

Sve ovo spada i u kategoriju onog što se označava i moralnim, pa kako je etika jedan od bitnih osobina koje ličnosti čine kvalitenom, a očituje se i u saobraćaju, znači da je imperativ na samousavršavanju ujedno i put ka stvaranju odličnog vozača.