Saveti za smanjenje tenzije kod polaganja vozačkog ispita

Kruna svakog učenja, završni ispit, oni trenuci kada stručna osoba treba da oceni nivo stečenog znanja za većinu, neretko i kao pomisao, proizvodi osećaj teskobe koja potom prerasta u tenziju.

Stres koji se manifestuje i kao trema redovni je pratilac svakog ispita, računajući i vozački, kojima su, uz retke izuzetke, podložni svi kandidati. Da bi se sve ovo prevazišlo potrebno je sve ovo shvatiti kao stanje koje se, do izvesne mere, može i kontrolisati, ublažiti, nekad i neutralisati.

Kako se psihički spremiti za polaganje vozačkog ispita

Pristup polaganju vozačkog ispita tokom trajanja same obuke može da bude jako značajan faktor u procesu predupređivanja tenzije. Svest o tome da kandidat, nakon završetka obuke, dobija status aktivnog učesnika u saobraćaju sa punim stepenom odgovornosti za bezbednost, vrlo je bitna za odnos prema obuci.

Ukoliko je budući vozač principijelan u stavu da svaki njegov postupak u saobraćaju doprinosi bezbednosti svih učesnika, onda će njegov pristup obuci biti daleko temeljniji nego ako kao prioritete postavi drugačije ciljeve, na primer: dobijanje vozačke dozvole, nezavisnost od drugih osoba u putovanjima i slično.

Najprostije rečeno: ako se obučavam da bih tokom vožnje sačuvao svoj i tuđe živote, ovom se moram maksimalno posvetiti, i instuktor i komisija su tu da mi pomognu da tako i bude. U ovom slučaju izgrađuje se samoodgovornost koja sama kanališe osećaj kandidata da je obuka i sam ispit samo deo procesa koji povećava kvalitet i ličnosti i života.

Razlog za tenziju može biti i strah od autoriteta, a ovom slučaju to su: instruktor vožnje, komisija i saobraćajna policija. U ovom slučaju, pristup instruktora tokom obuke može da bude od velike pomoći, a kanidat i sam može da insistira na razgovoru i sa njim, kao i sa  stručnim licima u auto školi,pri čemu otvoren razgovor o problemu može da ublaži određeni stepen straha.

Komunikacija sa ostalim kandidatima može da bude korisna u onom stepenu u kome razmena iskustava i znanja doprinosi povećanju stepena sigurnosti u stečene veštine. Takođe, interesovanje i razgovor sa iskusnim vozačima u krugu porodice i prijatelja može doprineti povećanju samopouzdanja.

Sve ovo znači da bi bilo poželjno da kandidat polaganje vozačkog ispita posmatra kao jedan od načina za izgrađivanje svoje ličnosti kroz obuku, i stav  da je krajnji ishod polaganja uz ocenu stečenih veština ujedno i priznanje da li je  u tome uspeo.

Ako je budući vozač svestan svoje samoodgovornosti, ima izgrađeno samopuzdanje i siguran je u stečena znanja, sigurno je da trema neće biti prepreka da uspešno, “od prve” dobije vozačka dozvola.

Tehnike za potvrđivanje kvaliteta

Sigurnost u stečeno znanje je najsigurniji način da se kandidat na ispitu pojavi sa minimalnim stepenom treme, a prethodna provera je najbolji način da se utvrdi “gde škripa”. Provera teorijskih znanja preslišavanjem, rešavanjem testova,  samostalno, sa ostalim kandidatima, ili iskusnim vozačima je dobar način za samoocenu. Činjenica je da što je stepen sigurnosti u svoje znanje veći to su izgledi za stres na ispitu manji.

Simulatori vožnje dostupni na internetu takođe mogu da pomognu u oceni sopstvenih znanja, pri čemu kandidat mora da bude svestan da je virtuelna vožnja daleko jednostavnija nego ulica na kojoj su moguće i nepredviđene situacije. Ukoliko kandidat smatra da nije siguran, na raspolaganju je i mogućnost dodatnih časova vožnje, ili vožnja sa nekim iskusnijim na mestu suvozača gde bi se, na licu mesta,  mogla razrešiti problematična pitanja, kao što je na primer pravo prvenstva prolaza na raskrsnici.

Dan do dva pre ispita poželjno je ponovo preći delove u koje kandidat nije siguran, bez obzira da li su u pitanju testovi, raskrsnice, poligon ili trase kojima se uobičajeno vozi tokom polaganja.

Uoči ispita preporučuje se fizički odmor, hrana koja neće uzrokovati uznemirenost, pri čemu se podrazumeva i uzdržavanje od prejedanja, kao i konzumiranje pića sa dodacima alkohola. Posebno je poželjno provesti veče uz neku od radnji koja doprinosi dobrom raspoloženju: gledanje omiljenog filma, odlazak u pozorište, čitanje knjige, šetnja, sport i slično.

Tehnike kontrole disanja i preispitivanje stepena smirenosti i koncentracije takođe mogu da pomognu.

Kako do smirenosti na samom ispitu

Stav kandidata prema komisiji i instruktoru, pored ljubaznosti i učtivosti, podrazumeva i stanje svesti u kome se prema istima ophodi kao prema osobama koje će mu pomoći, nikako sprečiti, da dođe do vozačke dozvole. Ovo rezultira jednom vrstom pozitivnog stava prema samom ispitu a to znači da se anulira negativan, ili rezignirajući odnos prema autoritetu.

Pred početak ispita, uz ljubazan pozdrav komisiji, poželjno je da kandidat smireno pristupi automobilu, u sebi proveri da li je izvrši sve pripremne radnje, od vezivanja pojasa, preko provere retrovizora, komandne table, i drugih bitnih delova, i da li su instruktor i članovi komisije udobno smešteni u sedišta.

U mislima je, bez žurbe, pre startovanja automobila, potrebno preći sve predradnje pa tek onda pristupiti istima.

Na poligonu, kao i na ulici, tokom ispitne vožnje ne treba žuriti, a to znači da, uz potreban stepen koncentracije, ostaje dovoljno vremena da se pažnja usmeri i na vožnju, saobraćajnu signalizaciju kao i na ostale učesnike u soabraćaju. Održavanje sebe u potrebnom stepenu koncentrisanosti na sve bitne elemente oduzima organizmu mogućnost da se preda strepnji, stresu ili strahu.

Ukoliko se, u toku samog ispita, desi neka nepredviđena situacija u saobraćaju, nebitno da li je u pitanju poligon, ili ulica, ili kandidat napravi grešku, nepohodno je nastojati da se sačuva pribranost i smirenosti i da se, ukoliko to uslovi i komisija dozvole, nastavi dalje.

Rezime

Tenzija pred, i tokom polaganja vozačkog ispita, nije ništa drugo nego iščekivanje pozitivnog ishoda pre nego što su se stvorile okolnosti da se isti i desi.

Pozitivna razmišljanja, optimističan stav, pogled na predstojeći događaj kao na samo jedan u nizu nakon koga će se unaprediti kvalitet života, sigurno će pomoći da se završnica obuke svrsta u ona iskustva tokom kojih čovek postaje kvalitetnija osoba.

Ako se kandidat na vreme pripremi, što znanjem i veštinom, što i pripremom svoje ličnosti za okolnosti koje će, neizbežno, dovesti do uspeha, bez njegovog prevremenog očekivanja, do istog će se doći na najmanje stresan način.