Šta ne treba očekivati od instruktora vožnje?
Praksa kaže da dobar deo onih koji padnu na ispitu vožnje za to, javno ili privatno, delimično krive instruktora. Takvi slučajevi najčešće liče na izgovor da je đak dobio lošu ocenu zato što ga nastavnik “ne podnosi”.
Činjenica je da auto škole vode računa o selekciji i prijemu instruktora u redove zaposlenih što čini sastavi deo njihovog profesionalnog odnosa prema poslu kojim se bave. Dakle, pre nego što se instruktor okrivi za neuspeh potrebno je znati nekoliko stvari.
Instruktor je obučeno lice, sa položenim stručnim ispitom
Instruktor vožnje nije pedagog, ali njegove kompetencije za posao uključuju i jedan deo takvog rada, ali samo u domenu profesionalne osposobljenosti i načina na koji treba da vam prenese znanje. Ovo znači da instruktor nije profesor koji treba da se bavi vašim načinom razmišljanja da bi prilagodio gradivo individualnoj percepciji.
Njegova odgovornost je isključivo da vas uputi na veštinu upravljanje motornim vozilom i da vam predoči elemente odgovornog učesnika u saobraćaju. Veština upravljanja motornim vozilom ne podrazumeva priču o mogućnostima, već se radi o tačno definisanom redosledu i načinu izvšravanja radnji uz odgovarajuće akcije i reakcije sa vaše strane.
Instruktor ne sme da “zažmuri” na vaše greške
Svako očekivanje da instruktor ne reaguje na previde, greške ili nedovoljno razumevanje saobraćajnih pravila i propisa ukazuje na to da niste shvatili kolika je vaša odgovornost.
Sigurno je da su životna iskustva i pre nego što ste došli u auto školu puna primera koje ste čuli, čitali,videli a tiču se saobraćajnih nezgoda. Upravljanje automobilom stavlja vas u poziciju pune odgovornosti za svoj i tuđi život. Učešće u saobraćaju ne poznaje greške koje mogu da se isprave kasnije, i zbog toga nemojte ni očekivati, ni insitirati da instruktor “zažmuri” na neku od njih.
Umesto toga, tražite da vam se ponovi, objasni, ako je potrebno i više puta deo koji je nejasan, ili vam jednostavno “ne ide”. Morate shvatiti da ne polažete lekciju već radite na tome da vaš i tuđi život bude srećan i dugovečan i da, na časovima treba da pitate “gde grešim?”, a ne “super, nije ni video da sam pogrešio”.
Časovi vožnje nisu za pitanja o “cakama”
Gotovo da ne postoji kandidat koji od nekog iskusnijeg nije čuo o mogućnostima da se načinom upravljanja uštedi gorivo, o određenim manevrima kojima se “štedi” motor, ili kočioni sistem. Insistiranje da vam instrukor priča o takvim stvarima je samo trošenje i onako ograničenog vremena predviđenog da naučite osnove upravljanja vozilom.
Ono zbog čega ste došli na časove vožnje je da naučite kako da se upravljate vozilom, kako se budete siguran učesnik u saobraćaju, a ne kako da štedite, ili racionalno koristite vozilo. Držite u glavi razlog zbog čega ste tu, i zbog čega imate instruktora na raspolaganju, i bez ljutnje ako vas opomene da ovakva pitanja ne čine sastavni deo časova.
Instruktor vam neće pomoći na polaganju
Očekivanja da će vam instruktor, u prisustvu komisije, na polaganju pomoći savetom, gestom, ili razgovorom sa kolegama “vuku” na ideju da vas protežira samo zato što ste potrošili neko vreme zajedno. Sam ispit podrazumeva praktičnu prezentaciju svrhe zajedno provedenog vremena, i to nije samo ocena naučenih veština i znanja već i odluka da li ste sposobni za samostalno učešće u saobraćaju.
Instruktor je samo radio svoj posao, čak i ako ste imali prijateljsku atmosferu tokom časova vožnje koja liči na drugarski odnos, ne očekujte da će preći preko grešaka koje bi mogle da, lično vas, kao i druge učesnike u saobraćaju koštaju zdravlja i života.
U principu to bi bilo isto kao kada biste od roditelja tražili da vas podrže u nameri da pretučete nekoga. Suludo, zar ne! Zato, čak i ako mislite da ste neopravdano dobili negativnu ocenu komisije iako ste sve dobro uradili, još jednom se preslišajte, a imate i pravo da tražite i zvanično objašnjenje, da li je instruktor taj koji je kriv zato što “niste prošli”!
